е²

за исказивање задовољства, усхићења, дивљења. – Е, што сам се најео. Е, што је лепа.

Е, што сам се најео

за изражавање злурадости, ликовања. – Е, сад си надерао.

Е, сад си надерао

при јадању, вајкању, жаљењу на нешто или због нечега. – Е, јадан ли сам! Е, несрећна мајко! Е, ко би помислио да ћемо дочекати овакву беду.

Е, јадан ли сам! Е, несрећна мајко! Е, ко би помислио да ћемо дочекати овакву беду

за исказивање чежње или жалости због неиспуњене жеље: ах! – Е, баш сам се зажелео друштва! Е, да нам је вина.

Е, баш сам се зажелео друштва! Е, да нам је вина

при исказивању незадовољства, негодовања, прекора и сл. – Е, зла човека! Е, јеси ми ти нека мустра! б. при истицању крајње напетог психичког стања, крајње мере нечега: верујте, заиста. – Е, умрли смо од страха. Е, то је превршило сваку меру.

Е, зла човека! Е, јеси ми ти нека мустра! б

Е, умрли смо од страха

при подстицању, бодрењу: дела, хајде! – Е, не дај се, само напред.

Е, не дај се, само напред

при опомињању, обуздавању, умиривању: но, полако, де. – Е, е, лакше, лакше! Е, е, пази, испашће ти књига.

Е, е, лакше, лакше! Е, е, пази, испашће ти књига

при свођењу нечега на праву меру (као одговор на нечије претеривање, неоправдану тврдњу). – Мора да си положио испит. Е, врага сам положио.

Мора да си положио испит

при супротстављању, противљењу или за изражавање пркоса. – Е нећеш више скитати. Е, баш хоћу.

Е нећеш више скитати

при категоричком одбијању, одрицању нечега. – Е, не могу да поднесем кад неко лаже.

Е, не могу да поднесем кад неко лаже

при пристајању на нешто: добро, у реду. – Е, па добро, кад морам ићи, идем одмах.

Е, па добро, кад морам ићи, идем одмах

при прихватању нечег неминовног, наметнутог: кад је већ тако, не преостаје друго. – Ако ти баш хоћеш да се свађаш, е свађај се цео дан. Е, кад је већ тако, на мене немој рачунати.

Ако ти баш хоћеш да се свађаш, е свађај се цео дан

у резигнацији, при мирењу са нечим неповољним. – Е, било па прошло. Е, шта ћу. Морам се вратити.

Е, било па прошло

при прелазу с нечег што изгледа нормално, прихватљиво на нешто супротно, друго: да, јест с једне стране. – Док је била заљубљена, није то примећивала. Е, а после се освестила и разочарала.

Док је била заљубљена, није то примећивала

за исказивање нечега што се као супротно изузима, издваја од садржаја претходног исказа. – Жеље су једно, а стварност, е, то је нешто сасвим друго.

Жеље су једно, а стварност, е, то је нешто сасвим друго

при истицању погодбе, услова. – Е, ако не дођеш, нећу ни ја код тебе.

Е, ако не дођеш, нећу ни ја код тебе

кад се с изненађењем реагује на неко саопштење: је ли! а тако дакле! – Оженио се Марко. Е, шта ми рече! б. при исказивању неверице, сумње: ваљда није, неће ваљда бити тако. – Еве? рече Марко не верујући.

Оженио се Марко

Еве? рече Марко не верујући

у обраћању некоме при заподевању разговора; при приступању неком послу и сл. – Е, да пођемо! б. при извођењу закључка, прелазу на нешто ново што проистиче из претходно реченог: дакле, онда; кад се укратко резимира раније речено. – Е, сад седи и напиши задатак. в. кад се указује на повољан исход нечега или олакшање због развоја догађаја. – Е, баш добро, донео си ми књигу.

Е, да пођемо! б

Е, сад седи и напиши задатак

Е, баш добро, донео си ми књигу

при вишеструком набрајању нечега; ем, те. – Е згодна, е паметна, е од добра рода, па где доспе!

Е згодна, е паметна, е од добра рода, па где доспе!