Значење и употреба
Како се реч користи
саставни део неке целине; основни део у склопу неког система; чинилац, фактор у нечему: ~ гласа, елементи троугла, ~ покућства, елементи грађевине, туђи културни елементи.
(обично у мн.) основна, битна знања; основа; полазна тачка: елементи физике, елементи филозофије, метеоролошки елементи.
(обично у мн.) податак, чињеница на којој се нешто заснива: располагати потребним елементима за закључивање.
битно својство, обележје, одлика, карактеристика: елементи нечије поезије.
а. основна, проста материја која се хемијским путем не може разложити на простије састојке, а састоји се само од истоврсних атома: гасовити ~. б. (у мн.) прибор за добијање електричне енергије хемијским путем: галвански елементи, Волтини елементи.
(обично у мн.) група људи (ређе појединац) као чинилац у друштву, друштвеним односима и збивањима: нежељени елементи, опасни елементи, антидржавни елементи, напредни ~, револуционарни ~.
живаљ, становништво, народ одређених карактеристика или припадности (социјалне, верске, етничке и сл.): српски ~, муслимански ~, туђи ~, сељачки ~, православни ~, словенски ~, жилав ~.
рђав човек, човек сумњивог морала: којекакви елементи.
амбијент, средина, окружење које одговара некоме, нечему: бити у свом правом елементу.
(обично у мн.) природна сила, стихија; непогода, невреме: страдати од природних елемената. • бити (осећати се) у свом елементу 1) налазити се у средини која најбоље одговара нечијој природи, менталитету; добро се сналазити. 2) бити у добром расположењу.
Напомене
Генитив: мн. елемената
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.