Значење и употреба
Како се реч користи
1.
обично у мн.) ист. припадник религиозно-политичке секте у старој Јудеји која се строго и дословно држала религијских прописа (Мојсијевих закона), идући у томе у крајност (у новозаветној Библији приказани као лицемери који само формално показују побожност, док су у души покварени).
2.
онај који се претвара да је привржен некој идеји или некоме, дволичан, лицемеран човек, лицемер.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.