Значење и употреба
Како се реч користи
који пада у очи лепотом и складношћу линија, који оставља пријатан, угодан естетски утисак, леп, диван; нежан, благ: ~ грађевина, ~ тело, фини зуби, ~ лице, ~ тен, фине црте лица. б. који је начињен од доброг, квалитетног материјала, који није груб: ~ платно, ~ тканина, ~ сукно.
који се истиче вредношћу и складношћу свог садржаја; који се пријатно доживљава: фине мисли, фина запажања, ~ музика. б. који има изврстан укус, добро справљен, укусан (о јелу и пићу): ~ печење, ~ вино. в. повољан, пријатан, благ (о времену, временским приликама): ~ време, ~ јесен, ~ зима. г. лак, краткотрајан и безболан (о смрти, умирању): ~ смрт, ~ крај (живота).
племенит, добар, благонаклон, благ, нежан; ~ срце, имати фину душу. б. који одражава нечију благонаклоност, доброту: на ~ начин, ~ реч, ~ гест, ~ дочек.
који се цени, који је за похвалу, добар, примеран; истакнут: ~ владање (ученика), фине особине. б. који доноси, изазива задовољство, пријатан: фине жеље, ~ будућност, ~ вест, фини снови. в. прикладан, повољан за некога: ~ посао, ~ место (радно). г. погодан, повољан: ~ прилика. д. пријатан, угодан, забаван: ~ друштво.
отмен, углађен; који одражава нечију отменост: ~ господин, ~ госпођа; фини манири. б. лепо васпитан: ~ младић, ~ девојка. в. танан, истанчан, префињен, суптилан; фини преливи (музике), ~ осећање.
који се јавља у ситним честицама, капљицама и сл. ситан: фини прах, ~ киша, фине капљице. б. који се јавља у танком слоју: фини премаз, ~ емулзија.
који је без других састојака, чист, пречишћен, рафинисан: фини шпирит, фини дестилат.