Одредница

фин

фина (фина-о
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

који пада у очи лепотом и складношћу линија, који оставља пријатан, угодан естетски утисак, леп, диван; нежан, благ: ~ грађевина, ~ тело, фини зуби, ~ лице, ~ тен, фине црте лица.

1.б.

који је начињен од доброг, квалитетног материјала, који није груб: ~ платно, ~ тканина, ~ сукно.

2.а.

који се истиче вредношћу и складношћу свог садржаја; који се пријатно доживљава: фине мисли, фина запажања, ~ музика.

2.б.

који има изврстан укус, добро справљен, укусан (о јелу и пићу): ~ печење, ~ вино.

2.в.

повољан, пријатан, благ (о времену, временским приликама): ~ време, ~ јесен, ~ зима.

2.г.

лак, краткотрајан и безболан (о смрти, умирању): ~ смрт, ~ крај (живота).

3.а.

племенит, добар, благонаклон, благ, нежан; ~ срце, имати фину душу.

3.б.

који одражава нечију благонаклоност, доброту: на ~ начин, ~ реч, ~ гест, ~ дочек.

4.а.

који се цени, који је за похвалу, добар, примеран; истакнут: ~ владање (ученика), фине особине.

4.б.

који доноси, изазива задовољство, пријатан: фине жеље, ~ будућност, ~ вест, фини снови.

4.в.

прикладан, повољан за некога: ~ посао, ~ место (радно).

4.г.

погодан, повољан: ~ прилика.

4.д.

пријатан, угодан, забаван: ~ друштво.

5.а.

отмен, углађен; који одражава нечију отменост: ~ господин, ~ госпођа; фини манири.

5.б.

лепо васпитан: ~ младић, ~ девојка.

5.в.

танан, истанчан, префињен, суптилан; фини преливи (музике), ~ осећање.

6.а.

који се јавља у ситним честицама, капљицама и сл. ситан: фини прах, ~ киша, фине капљице.

6.б.

који се јавља у танком слоју: фини премаз, ~ емулзија.

7.

који је без других састојака, чист, пречишћен, рафинисан: фини шпирит, фини дестилат.

Компаратив: финији

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.

У истом језичком кругу

Повезане речи

аблендоватиИсто пореклоабонентИсто пореклоадаптиратиИсто пореклоадминистриратиИсто пореклоадмиралИсто пореклоадмиралитетИсто порекло