Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
који се добро чује, добро чујан; звонак, звучан (о гласу, звуку и сл.): гласни узвици, ~ говор, ~ смех.
1.б.
чији се глас јако чује, који гласно говори, виче, бучан, грлат; који галами.
1.в.
који одаје јак звук, који одјекује, звучан, звонак: ~ звоно, ~ труба.
2.
отворен, неприкривен, јаван; јасно изражен: ~ револт, ~ оптужба, ~ осуда, ~ тенденција.
3.
Види:гласовит
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.