Одредница

гласно

Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

гласом који се јасно чује, чујно, наглас; јаким, продорним гласом; са шумом, звучно, бучно: ~ рећи, ~ се смејати, ~ уздахнути; ~ јести.

2.

јавно, отворено, пред свима: ~ признати. • ~ мислити (размишљати) наглас размишљати необавезно о нечем што ће се тек касније јасно обликовати.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.