који се истиче по важности, значају, рангу и др. а. најважнији, најзначајнији; најбитнији, основни: ~ улога, ~ узрок, ~ задатак, ~ предмет, ~ проблем, ~ особина. б. први по рангу, положају; највиши, врховни: ~ старешина, ~ заповедник, ~ судац, ~ команда, ~ конобар. в. највећи, највиши; бројно, количински највећи: ~ јарбол, ~ део посла, ~ згодитак, ~ војна сила (трупа).

одсудан, одлучујући, пресудан; ~ битка, ~ напад, ~ расправа.

у им. служби) м или ж онај (одн. она) који (која) највише пада у очи, који (која) се највише цени, који је највише на гласу, најважнија, најистакнутија личност у друштву: главни момак, главна девојка. • водити (имати) главну реч 1) бити први у неком расправљању, у дискусији. 2) имати главну, најзначајнију улогу у неком догађају. ~ град в. под град. ~ јунак (~ јунакиња) књиж. најважнија личност у позоришном комаду, филму, књижевном делу. ~ реченица лингв. реченица од које зависи друга реченица, одн. друге реченице. ~ штаб вој. орган врховне команде који помаже врховном команданту у руковођењу оружаним снагама. играти (имати) главну улогу 1) бити први, најважнији у неком послу или догађају. 2) бити најважније, најбитније. у главним цртама укратко (речено).