глупа, -о (комп. глупљи) а. умно ограничен, неспособан да паметно схвата и расуђује, туп, празноглав (о човеку); који нема развијену интелигенцију (о животињама). б. (за нешто) разг. који нема смисла, дара, способности (за нешто): ~ за плетење, ~ за технику. в. који изражава, одаје умну ограниченост: ~ лице, ~ израз лица, ~ смех, ~ изјава, ~ политика. г. у коме нема духа, неуместан, неукусан; ~ шала, ~ досетка, ~ примедба. д. необразован, непросвећен, прост; неразуман, несвестан; ~ народ, ~ маса. ђ. бесадржајан, бесмислен, апсурдан: ~ живот. е. незгодан, неугодан, непријатан; ~ ситуација, ~ положај. ж. разг. ружан, неукусан, смешан: ~ шешир, ~ униформа. • ~ као ноћ (клада, цепаница, топ, секира) врло глуп. глупи август лакрдијаш, кловн.