гњиљети, гњилим несвр. непрел. [гл. им. гњиљење с] а. постајати мек, омекшавати услед презревања (о воћу). б. постајати труо, трулити, распадати се. в. фиг. живети неактивно, без прегалаштва, без полета, чамети, пропадати.