грана лингвистике која проучава структуру и међусобне односе речи и конструкција, а обухвата првенствено морфологију и синтаксу, понекад и фонологију (или друге области): историјска ~, нормативна ~, описна (дескриптивна) ~, традиционална ~, упоредна (поредбена, компаративна) ~. б. систем правила за комбиновање језичких елемената и лексичких јединица. в. уџбеник, књига у којој су изложени систем и правила неког језика.