грана

тањи, савитљивији део дрвета који расте из стабла (или из самог корена код жбуња).

оно што се од нечега одваја, у што се нешто продужава, рачва: а. крак, огранак неког предмета: ~ свећњака, ~ рога, ~ крвног суда. б. рукавац реке, отока. в. део који се одваја од планинског масива у страну, планински ланац.

огранак једног народа, племена, веће породице и сл.: породична ~, ~ племена, ~ рода.

део шаке или стопала од корена до прстију.

област, подручје људске делатности: привредна ~, научна ~, ~ науке, спортска ~, ~ производње.

театр. граница; прећи преко гране. • бити (као) сува (суха, одсечена, окресана и сл.) ~ бити усамљен, без некога свога. доћи до зелене гране (на зелену грану) доживети боље дане, материјално се опоравити, обогатити се. накићен шљивовом граном шаљ. пијан, напит, накресан. сећи (пресећи), резати (пререзати) грану на којој се седи (стоји) непромишљено, несвесно (у)радити нешто на своју штету, доводити (довести) у опасност сопствени положај. спасти на ниске (најниже, последње, задње и сл.) гране пасти у беду, материјалну или моралну, пропасти; срозати се. тек је сишао с гране (као да је тек сишао с гране) каже се за примитивна, заостала човека.