линија или појас земљишта који раздваја различита подручја (државе, покрајине, насеља, имања и др.) државна ~, аустријска ~, ~ имања, одредити границе, прећи границу. б. подручје, област дуж границе, погранично подручје: место на граници, вратити се с границе.

обично у мн.) крајња мера до које нешто досеже и преко које се не може даље; обим, одсек, оквир којим је нешто обухваћено, уобичајена мера, норма нечега: ~ људске издржљивости, границе здравог разума; у границама својих могућности, у разумним границама, остати у границама својих права, не излазити из граница закона, прекорачити границу допуштеног. б. тачка до које нешто досеже, где нешто престаје, одн. одакле нешто почиње; непосредни почетак, непосредна блискост појаве, настајања нечега, ивица: ~ између добра и зла, бити на граници свести (издржљивости, стрпљења и сл.), бити на самој граници плача (суза), бити на граници умирања (глади и сл.). • Војна ~ ист. в. Војна крајина (под крајина). горња ~ највећа мера нечега, максимум; горња ~ година (температуре и др.). доња ~ најмања мера нечега, минимум: доња ~ година (температуре и сл.). датумска ~ геогр. одређена линија (дуж 180° географске дужине) на чијој се источној и западној страни датум разликује за један дан. природна ~ геогр. природна препрека – река, планински гребен, кланац и сл. – као политичка, административна граница. затворити границу обуставити погранични промет. отворити границу успоставити погранични промет. прећи (прелазити) сваку границу (све границе) 1) не знати меру, бити дрзак, безобзиран (о особи). 2) превршити, прећи, прелазити дозвољену, уобичајену меру (обично о негативној особини).

река, планински гребен, кланац и сл

као политичка, административна граница