Значење и употреба
Како се реч користи
тежи прекршај моралних, одн. верских норми: починити ~, испаштати за ~, тражити опрост од греха. б. еуф. недопуштен полни однос, слободна љубав, прељуба, обљуба: затећи некога у греху.
неисправан, погрешан поступак, преступ, погрешка. – Његов грех је што је издао свој род. • први (Адамов, првородни, источни) ~ рлг. први људски грех, који су починили Адам и Ева код хришћана (код муслимана Адем и Хава) пробавши забрањени плод с „дрвета познавања добра и зла". смртни (самртни) ~ (седам смртних грехова) рлг. по веровању хришћана велики, тежак грех због кога се губи божја милост. испаштати (искајавати) туђе грехе сносити последице нечије кривице. уписати (приписивати, узимати и сл.) у грех замерити (замерати) некоме нешто, осудити (осуђивати) некога.
Његов грех је што је издао свој род
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.