Одредница

груб

груба-о
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

(о материјалима, одн. предметима од тих материјала) храпав, оштар; недовољно обрађен, невешто израђен: ~ штоф, ~ сукно, ~ хаљина, ~ столњак, ~ кожа, ~ хартија, ~ даска.

1.б.

недотеран, несавршен (о начину израде): ~ обрада, ~ израда.

1.в.

који се налази у свом природном, непрерађеном стању, сиров: ~ камен, ~ сировина.

1.г.

који је крупније зрнасте структуре, крупно млевен, неиситњен, оштар: ~ песак, ~ брашно.

1.д.

крут, несавитљив, оштар: ~ вуна, ~ брада, ~ чекиња, ~ четка.

1.ђ.

који је без финоће, без нежности, који делује оштро, строго (о лицу и цртама лица). е. храпав, дубок (о гласу, звуку).

2.а.

прост, неотесан, неуглађен, некултуран, примитиван: ~ човек.

2.б.

суров, свиреп, немилосрдан, бруталан: ~ отац, ~ сила.

2.в.

који делује немилосрдно, сурово: грубе прилике живота, ~ неправда, ~ дискриминација, ~ уплитање у туђе ствари.

2.г.

простачки, непристојан, увредљив (о речима и сл.): ~ псовка, ~ шала, ~ увреда.

2.д.

суров; ружан, опор: ~ стварност, ~ сан.

3.

који изискује много физичког напора, одвећ тежак, напоран (о послу, раду).

4.

израђен, изложен у главним цртама, укратко изложен, приближан, овлашан, сумаран, непотпуно разрађен: ~ скица, груби план, ~ процена, у грубим цртама (потезима).

5.а.

крупан, претеран, лако уочљив, очигледан: ~ грешка.

5.б.

тежак, недопустив: ~ прекршај, ~ повреда закона (дужности).

Компаратив: грубљи

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.