Значење и употреба
Како се реч користи
(о течним или полутечним материјама, растворима) који слабије тече, који се теже разлива (због збијености честица или засићености примесама): ~ течност, ~ вино, ~ крв, ~ супа, ~ блато.
чије су честице чврсто сабијене (о ваздуху, гасу).
непрозиран услед велике концентрације, масе; мрачан, таман: ~ дим, ~ магла; ~ помрчина, ~ тама, ~ хладовина.
који јако засићује атмосферу, ваздух, тежак, опојан: ~ мирис, ~ испарење, ~ воњ, ~ дах.
који обилује садржајем, саставним елементима, садржајан, богат, набијен; ~ казивање, ~ језик.
који потпуно обузима, прожима: ~ тишина, ~ очајање, ~ омама.
често израстао, чест; који се јавља у великој маси, у великом броју на малом, ограниченом простору: ~ длака, ~ коса, ~ трава, ~ трње, ~ грање.
који се састоји од јединки, елемената поређаних збијено, често; збијено, често исплетен, изаткан; ~ колона, ~ строј, ~ низ, густи редови, ~ чешаљ, ~ сито, ~ мрежа, ~ ткање.
који пада, сипа, засипа и сл. у великој количини, маси и учестано, брзо; учестан, ужурбан; ~ киша, ~ снег, ~ град, ~ паљба, ~ пуцњава; густи кораци.
опасан, тежак, сложен: ~ ситуација, ~ стање. • дошло је до густа (густог), кад дође до густа (густог) и сл. безл. дошло је (кад дође) до тешке, критичне ситуације, загустило је (кад загусти).
Напомене
Компаратив: гушћи
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.