особина и стање онога што је густо: а. количина, маса, одн. број јединки, елемената у одређеном простору, степен збијености или учесталости; концентрација; ~ умака, ~ чорбе, ~ траве, ~ ткања, ~ паљбе; ~ мириса, ~ боје. б. физ. маса у јединици запремине, специфична маса, специфична тежина: ~ гаса, ~ Сунчеве масе. в. број становника на одређеном простору, степен насељености: ~ становништва, ~ насељености. г. фиг. пуноћа, језгровитост, садржајност: ~ језичког израза.

оно што је густо, згуснуто, набијено, често: а. густи део неке течне, житке масе, густиш: сипати густину. б. фиг. оно што је непрозирно, густа тама, магла. в. густо израсло шибље, дрвеће, густа, честа шума, честар, шипражје, густиш: искочити из густине. • физ. апсолутна ~ специфична маса, маса неког тела у јединици запремине. ~ електрицитета (електрична ~) количина електрицитета на једном квадратном сантиметру проводника.