Значење и употреба
Како се реч користи
имати вољу, намеру и спремност, решеност да се нешто уради, изведе, желети; намеравати, смерати учинити нешто: ~ помоћи некоме, ~ путовати негде, ~ ићи у лов, ~ оженити сина.
намеравати поћи некуд или преместити нешто; намеравати урадити нешто (с нечим). – Куда ћеш? – Куда ћеш с тим псом? Шта ћете с тим стварима? в. захтевати, тражити остварење, извршење нечега, настојати на остварењу нечега: ~ већу плату, ~ слободу и равноправност, ~ правду, ~ праведно решење нечега. г. желети имати, поседовати, набавити нешто, одн. располагати нечим. – Ја хоћу лутку. Шта ви желите? Хоћу ову хаљину.
Куда ћеш? – Куда ћеш с тим псом? Шта ћете с тим стварима? в
Ја хоћу лутку
пристајати на брачну или љубавну везу с киме, прихватати за брачног друга или за драгог (драгу), волети (некога), марити (за некога). – Марко није хтео Јелену. Више је волео Наташу.
Марко није хтео Јелену
у енкл. облицима као помоћни глагол у саставу будућег времена: ићи ћу, нећу ићи, хоћеш ли ићи? б. са изостављеним главним глаголом, који се подразумева. – Облачи се. Киша ће.
Облачи се
бити пред неком радњом или догађајем који предстоји, бити готов (понекад са изостављањем главног глагола).
Напомене
хтјети, хоћу (енкл. ћу), одрич. нећу, 2. л. хоћеш (енкл. ћеш), одрич. нећеш; у функцији футура П хтe)днем (аор. хтeдох (хтeх)); импф. хоћах; р. пр. хтео, хтела јек. хтио, хтјела; пр. сад. хотећи и хотећи, пр. пр. хтe)вши; трп. в) несвр.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.