Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
псих. варљива, неодговарајућа представа о нечему заснована на обмани чула или мисли по којој се оно што се причињава узима као реалност, варка, привид. б. виђење, доживљавање нечега нестварног што не постоји објективно. – У самоћи му се стварају илузије.
У самоћи му се стварају илузије
2.
сувише лепо, погрешно мишљење о некоме, нечему, заблуде: илузије о њој.
3.
оно чим се ко заноси, идеал, замисао.