исплатим свр. а. дати некоме новац као накнаду за рад, службу и сл., платити: ~ раднике. б. подмирити неку новчану обавезу, отплатити: ~ обвезнице, ~ кредит. и ~ се а. дати, пружити корист, добит. – Ова ће се инвестиција исплатити већ за три године. б. (несвр., често безл.) бити од користи, имати користи, вајде, смисла, вредети. – Не исплати се гладовати. Исплати се ићи на сајам.

Ова ће се инвестиција исплатити већ за три године

Не исплати се гладовати