Одредница

истући

-тучем
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.

(некога) задати много удараца, избити, измлатити; озледити ударцима.

2.

ударајући разбити на комаде, иситнити; окрњити, олупати; умутити, улупати: ~ камен, ~ корење; ~ бисту; ~ беланце од јајета.

Аорист: истукох, истуче; имп. истуци; р. пр. истукао, истукла (истукла); трп. истучен, -а; пр. пр. истукавши и истукавши

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.