Одредница

изаћи

изађем
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.

напустити неко затворено место, отићи, удаљити се: ~ из собе, ~ напоље.

2.а.

напустити неку средину: ~ из затвора, ~ из болнице.

2.б.

отићи негде, некуда ради забаве: ~ на вечеру, ~ у шетњу.

3.

попети се, испети се: ~ на брдо.

4.

појавити се, засветлети (о Сунцу и Месецу).

5.а.

иступити у јавност излажући нешто. – Влада је изишла с новим предлогом.

Влада је изишла с новим предлогом
5.б.

бити објављен у штампи.

6.а.

постати, испасти. – Од њега изађе леп младић.

Од њега изађе леп младић
6.б.

довести до нечега, испасти на нешто. – Можда ће све ~ на добро.

Можда ће све ~ на добро
7.

потећи, поникнути (из неке средине, друштвеног слоја и сл.). – Из те генерације је изишло неколико познатих људи.

Из те генерације је изишло неколико познатих људи
8.

напустити нешто, престати учествовати у нечему: ~ из странке, ~ из редакције.

9.

изгубити се, ишчезнути, бити потиснут: ~ из обичаја, ~ из моде. • ~ из дугова раздужити се, не бити дужан. ~ на видело сазнати се, прочути се. ~ на врх главе, на врх носа дозлогрдити, досадити. ~ на глас прочути се, разгласити се. ~ на моје бити како ја кажем, мислим. ~ на нос присести. ~ на очи доћи пред кога. ~ на светло бити штампан. ~ на сунце изаћи на слободу.

Имперфекат: изађи; аор. изађох, изађе и изађе; р. пр. изашао и изашао, -шла

и изићи (изићи), изиђем (имп. изиђи; аор. изиђох, изиђе и изиђе; р. пр. изишао и изашао, -шла) свр. непрел.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.