Одредница

избацити

избацим (избацити-им
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

бацити ван, напоље; одстранити, уклонити: ~ земљу из рова; ~ све семенке које нису здраве.

1.б.

силом уклонити, истиснути; изјурити, истерати: ~ непријатељске војнике из земље, ~ пијанца из кафане.

1.в.

удаљити, искључити из неке заједнице, установе и сл.: ~ из школе, ~ с посла.

1.г.

изоставити, одбацити нешто као непотребно, нецелисходно, непрактично. – Метални новац је избачен из употребе.

Метални новац је избачен из употребе
2.а.

потискујући, носећи подићи на површину, изнети на другу страну (о води). – Избацила га је река на обалу.

Избацила га је река на обалу
2.б.

хитнути у висину, напред: ~ копље на њих. Јуче је руски сателит избачен у орбиту.

2.в.

одапети, испалити (ватрено оружје).

3.а.

испурити, испустити из себе: ~ крв из уста, ~ кроз нос колут дима.

3.б.

донети као пород. – Кобила брзо избаци ждребе.

Кобила брзо избаци ждребе
4.

рећи, саопштити; исказати. – Сутра путујем, избаци отац.

Сутра путујем, избаци отац
5.

испурити (напред) неки део тела: ~ ноге, ~ прса.

6.а.

радом постићи резултат, произвести. ~ сто тона руде, ~ довољне количине хлеба.

6.б.

условити нешто, створити. – Та гимназија је избацила неколико значајних писаца.

Та гимназија је избацила неколико значајних писаца
‣1.~ се

преместити се, пребацити се на више место. – Одред се избаци на брдо.

Одред се избаци на брдо
‣2.~ се

појавити се на површини (о риби). • ~ из главе (из вида) заборавити. ~ из колосека (из концепта, из равнотеже) помести, омести (у нечему). ~ из седла истиснути из сигурног положаја; онемогућити. ~ на површину ставити у први ред, учинити актуелним. ~ на улицу 1) избацити из стана. 2) лишити средстава за живот. ~ ногу заузети бољу позицију.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.