Одредница

избећи

Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.

бежећи однекуд склонити се, побећи: ~ из Босне у Србију.

2.а.

учинити да се не оствари нешто; онемогућити. – Није могао избећи женидбу. Трудили су се да избегну сукоб.

Није могао избећи женидбу
2.б.

вешто се извући од вршења неке обавезе, изврдати: ~ доћи на предавање.

3.

остати непримећен, промаћи. – Њеном оку ништа није те вечери избегло.

Њеном оку ништа није те вечери избегло

избјећи, -егнем (аор. избјегох, избјеже и избјеже; р. пр. избјегао, -гла; трп. избјегнут) свр.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.