Значење и употреба
Како се реч користи
ударцем учинити да што испадне из чега, да искочи напоље; ударајући пробити што: ~ зуб из уста; ~ прозоре на кући.
одбити, откуцати ударима (о часовнику). – На звонику изби дванаест.
На звонику изби дванаест
истући, измлатити.
измести, излупати (млеко, јаја и сл.).
стећи, зарадити. – Мислим да ћу од тога посла избити који динар.
Мислим да ћу од тога посла избити који динар
пробити се напоље, појавити се (о биљкама, води, ватри и сл.).
изаћи на видан простор; допрети. – Кнез Михаилова улица избија на Калемегдан. Русија је тада избила на Балкан.
Кнез Михаилова улица избија на Калемегдан
догодити се, појавити се. – У Европи је избио рат.
У Европи је избио рат
спарити се (о рибама). • ~ из главе 1) заборавити. 2) уразумити, опаметити (некога). ~ на јаву (на површину, на среду, на видело) показати се, прочути се. ~ на нос пресести. ~ на чело имати водећу позицију, бити први.
Напомене
Имперфекат: избиј; трп. избијен, -ена
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.