Одредница

измаћи

измакнутиизмакнем
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.

(нешто) повукавши преместити мало даље, помаћи, одмаћи: ~ лонац са шпорета.

2.

(некога, нешто) одвести, повући; удаљити: ~ војску са положаја, ~ стоку ван села.

3.

(нешто) отети, одузети, вешто измамити, украсти: ~ од оца паре.

4.

утећи, умаћи, побећи; кришом нестати, отићи; ~ гонитељима; ~ из затвора.

5.а.

одићи напред даље него неко други.

5.б.

постати напреднији у нечем (у култури, раду), испредњачити.

6.

(нешто) избећи, мимоићи: ~ тужну судбину избеглица.

7.

проћи, промаћи неопажено. – Њеном оку ништа није измакло.

Њеном оку ништа није измакло
‣1.~ се

одмаћи се од некога, преместити се, помаћи се.

‣2.а.~ се

повући се, отићи; избавити се, спасти се: ~ се преко границе; ~ се од рада.

‣2.б.~ се

умаћи, побећи; кришом отићи. 8. исклизнути, испасти. – Измаче ми се чаша из руке. 4. потрошити се, понестати (о новцу). 5. отети се, омаћи се. – Шта је било? – измаче се оцу питање.

Измаче ми се чаша из руке
Шта је било? – измаче се оцу питање

Аорист: измакох, измаче и измаче (измакнух, измакну); р. пр. измакао, -макла (измакла) (измакнуо, -ула)); трп. измакнут; пр. пр. измакавши и измакнувши

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.