који нешто живо изражава; који одражава нека унутрашња својства, стања (о очима, лицу): изражајни надимци; изражајне очи, ~ лице. б. изразит, уочљив: изражајне усне.

одр.) који се односи на изражај или изражавање, који служи за изражавање: ~ вредност, ~ метода, ~ средство.