изујем (имп. изуј; трп. изувен, -вна) свр. а. скинути, свући с ногу (обућу, чарапе); скинути некоме обућу, чарапе: ~ ципеле; ~ дете. б. фиг. преварити, насамарити некога. и ~ се а. скинути себи обућу, чарапе. б. фиг. разг. дати пуно новаца, потрошити се. – Ваља ми се код њих изути.

Ваља ми се код њих изути