Значење и употреба
Како се реч користи
1.
истргнути, ишчупати из тла, подлоге; с напором нешто помeрити, изваљати: ~ из корена, ~ букву; ~ камен.
2.
силом помeрити из лежишта, изглавити; обити; ~ врата, ~ катанац.
3.а.
истурити, управити: ~ ноге, ~ главу.
3.б.
избуљити, исколачити (очи).
4.
рећи нешто неумесно, глупо, бубнути; ~ нешто непристојно.
‣1.а.~ се
пасти услед кидања везе са тлом; одвојити се од неке повезане масе, одвалити се (о дрвету, стени и др.).
‣1.б.~ се
испасти из лежишта, изглавити се; извући се, искобељати се. – Врата се извалише. Извалили су се из мочваре прљави.
Врата се извалише
‣1.в.~ се
лећи, опружити се; завалити се: ~ се на врућини, ~ се на кревет; ~ се у фотељи.
‣2.~ се
излећи се: ~ се из јајета.
Напомене
Трпни придев: изваљен
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.