Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
упућује на лице које не учествује у говорној комуникацији између говорника и саговорника.
1.б.
означава некога заменичким обликом уместо властитим именом, титулом и сл. (што се не сматра сасвим пристојним). — Реци јој да ућути.
Реци јој да ућути
2.
(енкл. облик датива) има значење присвојне заменице: његов, њен. — Где му је капут? Мајка јој се разболела.
Где му је капут? Мајка јој се разболела
Напомене
њој (енкл. јој), ак. њу (енкл. је, у 3. л. јд. потврдног перфекта ју); мн. они м. р., оне ж. р., она ср. р.; ген.-ак. њих (енкл. их), дат. њима (енкл. им)) лична заменица за треће лице
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.