Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
јачи, потмулији звук који се прима чулом слуха.
1.б.
звук неког музичког инструмента; ~ трубе, ~ лире.
2.а.
прасак ватреног оружја, грома и сл., пуцањ: ~ пушчаног хица, ~ грома.
2.б.
звекет, звека: ~ ланаца, ~ гвожђа.
2.в.
одјек, ехо, јека: ~ долине, ~ гласа.
3.
крик бола, јаук.
4.
фаза, период пуног развитка нечега: у јеку послова, жетва у пуном јеку.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.