Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
јачи, потмулији звук који се прима чулом слуха. б. звук неког музичког инструмента; ~ трубе, ~ лире.
2.а.
прасак ватреног оружја, грома и сл., пуцањ: ~ пушчаног хица, ~ грома. б. звекет, звека: ~ ланаца, ~ гвожђа. в. одјек, ехо, јека: ~ долине, ~ гласа.
3.
крик бола, јаук.
4.
фаза, период пуног развитка нечега: у јеку послова, жетва у пуном јеку.