правац у односу на неки оријентациони појам (кад се нешто, неко креће, простире, усмерава, пружа и сл.): кренути ка хотелу, окренути к мени. Пут води к Београду.

смер, положај, место у односу на полазну тачку, на место, простор. – Зид је пружен к југу. Пошли су ка десној страни.

Зид је пружен к југу

завршно место, циљ кретања. – Сви се скупише к вратима. Дође к Ваљеву.

Сви се скупише к вратима

појам којем се неко или нешто упућује, с којим се долази у везу. – Оде к трговцима и купи робу.

Оде к трговцима и купи робу

намена нечега, учешће у нечему као резултат радње. – Приступити к послу. Седе к столу.

Приступити к послу

усмереност нечега; појам према којем се одмерава неки однос. – Тежи ка бољем животу. Склоност ка мистицизму.

Тежи ка бољем животу

успостављање додира, блиско односа. – Она се к њему привила.

Она се к њему привила

прикључивање, додавање, припадност нечему. – Они се прикључише к својим трупама.

Они се прикључише к својим трупама

време неке радње, збивања: о, око. – Кад је било к вечери.

Кад је било к вечери