кала и кала м а. расквашена земља, блато, глиб; изгурати кола из кала, угазити у кал. б. нечистоћа, прљавштина; измет; фиг. духовна прљавштина, срамота: уши пуне кала, човечји ~; излаз из овога хаоса и кала.