Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
скуп изразитих, битних, сталних психичких и интелектуалних особина појединца или заједнице које се огледају у понашању; природа, ћуд: народни ~, неугодан ~.
1.б.
морална чврстина, јака воља, постојаност; честитост, поштење: слаб ~, пун карактера.
2.
личност јаког морала, постојаног понашања, морално квалитетан, поштен човек. – Показао је да је карактер.
Показао је да је карактер
3.
битно својство, одлика, обележје (нечега). – Град је имао карактер провинције.
Град је имао карактер провинције
4.
истакнута личност у драми; психички развијен уметнички лик.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.