клапа(м) несвр. (према нем.) разг. (често безл.) а. бити у реду, ићи добро, како треба. – Негде нешто „не клапа" (Политика). б. бити тачан, одговарати, подударати се. – Све је клапало. И опис и јавка (Давичо).

Негде нешто „не клапа" (Политика)

Све је клапало