клопци; ген. мн. клопки) а. направа од гвожђа, дрва, жице и др. за хватање животиња, људи, возила и др., одн. јама ископана за исту такву намену, замка, ступица: ~ за хватање вукова, ловити рибарском клопком, ту је била клопка за људе. б. фиг. ситуација подешена са циљем да се неко ухвати, савлада, доведе у незгодан положај: наћи се у ватреној клопци. • извући се из клопке ослободити се неугодне ситуације. запасти, улетети у клопку наћи се неочекивано у незгодном положају. намамити кога у клопку, поставити коме клопку довести кога у неугодан положај, у незавидну ситуацију.