успоравати, заустављати (најчешће кочницом) кретање неког возила; заустављати рад неке машине, уређаја и сл. – Пред завојем треба кочити. Кочи кола на низбрдици! б. спречавати окидање окидачког механизма на ватреном оружју. – Кочница кочи ударач да се не може окинути. в. заустављати, спречавати, онемогућавати или успоравати кретање. – Заустављени камион кочио је саобраћај. г. фиг. ометати или успоравати развој, напредак, нормални ток или рад нечега, бити сметња, препрека (нечему). – Ограничење потрошње кочи развитак производње.

Пред завојем треба кочити

Кочница кочи ударач да се не може окинути

Заустављени камион кочио је саобраћај

Ограничење потрошње кочи развитак производње

чинити укоченим, непомичним, крутити, укрућивати. – Мачак кочи реп. б. (~ очи на (у) некога, нешто) упирати, буљити (очи). в. фиг. уништити, спречавати слободно, спонтано понашање, говорење, делање. – То сазнање га је још више кочило и ледило чим би дошао у додир са светом. ■ ~ се 1. а. губити покретљивост, гипкост, мекоћу, крутити се, укрућивати се (од болести, хладноће, страха, непосредно после смрти и др.). – Од умора коче му се крста. б. заузимати усправан и укочен став (при војничком поздрављању, салутирању и др.). – Стражари су се кочили и салутирали. 2. в. кочоперити се (1).

Мачак кочи реп

То сазнање га је још више кочило и ледило чим би дошао у додир са светом

Од умора коче му се крста

Стражари су се кочили и салутирали

стрчати (а).