у упитном значењу. – Колико имаш деце?

Колико имаш деце?

у узвичном значењу, за истицање велике количине (броја, интензитета и сл.) нечега. – Видели су се људи. Колико их је! – отегну младић запрепашћено.

Видели су се људи

отегну младић запрепашћено

у односним реченицама и поредбеним синтагмама: а. кад се исказује поређење по количини, интензитету, степену и сл. – Нема памети ~ ни кокош. Колико људи, толико ћуди. б. кад се нешто упоређује по величини: велик као (неко, нешто). – Направи му сандук велик ~ једна соба. в. кад се нешто у поређењу истиче као битније. – Није скренуо због клизавице ~ због претицања. г. кад се исказује да је већа количина, интензитет и сл. узрок нечему. – Колико је воли, никаква жртва му није тешка. д. кад се исказује да је нешто с обзиром на околности ипак задовољавајуће. – Колико је брзо возио, добро је прошао.

Нема памети ~ ни кокош

Направи му сандук велик ~ једна соба

Није скренуо због клизавице ~ због претицања

Колико је воли, никаква жртва му није тешка

Колико је брзо возио, добро је прошао

у временском значењу. – Колико сутра морам на пут.

Колико сутра морам на пут

уз везник „да") тек, само. – Имамо новца ~ да се преживи.

Имамо новца ~ да се преживи

у прилошким конструкцијама са допусним речцама: било, ма, год, макар, (му) драго. – Нека те научи ~ било. Колико год је заценио, он му је дао. • видети (знати) колико је сати видети, знати право стање ствари, знати о чему је реч. колико-толико бар унеколико, донекле. – Успео је бар колико-толико да среди своје ствари.

Нека те научи ~ било

Успео је бар колико-толико да среди своје ствари