и колорит, -а м а. општи утисак, дојам постигнут дејством боја, односом боја, интензитет боја; техника, вештина бојења: ~ слике, сликар са новим колоритом. б. фиг. скуп карактеристичних обележја једног уметничког дела, епохе, краја итд.; локална боја, живописност: локални ~, старински ~; ~ краја.