Значење и употреба
Како се реч користи
кретање некога или нечега од једнога краја места, положаја и сл. ка другом, пролажење између честица неке материје, масе и сл.: летети ~ ваздух, ронити ~ воду; проћи ~ честар; гутати ~ ждрело, ући ~ прозор; газити ~ блато, ићи ~ траву; гурати се ~ народ; пролазити, путовати ~ прерију, западне земље и сл., пролазити ~ Београд, тећи ~ долину.
ширење, распростирање, разливање, разношење и сл. нечега неким ограниченим простором или унутрашњошћу нечега (нар. телом или делом тела). – И тиха срећа проструја кроза ме.
И тиха срећа проструја кроза ме
оквир у којем се нешто испољава, остварује, реализује, манифестује. – Ово је правило одржано кроза сав буквар.
Ово је правило одржано кроза сав буквар
бука, вика, шкрипа, пуцњава и сл. из које избија, из које се издваја неки други, посебан глас, звук и сл. или се нешто посебно чује. – Кроз шкрипу сељачких кола чујемо како пљушти киша.
Кроз шкрипу сељачких кола чујемо како пљушти киша
радња, збивање, појава с којом је временски повезано нешто друго, нека друга пратећа или напоредна радња, збивање, појава и сл.: говорити ~ плач.
начин посматрања, доживљавања, поимања или оцењивања нечега. – Градове и пределе гледам кроз свој доживљај.
Градове и пределе гледам кроз свој доживљај
(обично у вези с гл. „проћи", „пролазити") а. поступак, процес којем се, одн. процедура којој се нешто подвргава: проћи ~ контролу, проћи ~ скупштинску процедуру. б. ток, етапе, фазе збивања у којима неко учествује; околности, ситуације којима је неко изложен, одн. нешто изложено: пролазити ~ разне мене; проћи ~ многе невоље, проћи ~ понижења.
облик, вид у којем се нешто врши, остварује; средство помоћу или посредством којег се нешто износи, остварује, постиже и сл.; уп. преко и путем: овековечити ~ песму; откривати своја маштања ~ слику.
(претежно нар.) разлог, одн. узрок, узрочник нечега; уп. зато, због, стога, услед. – Била је велика мученица, те нам је кроз то и некако ближа.
Била је велика мученица, те нам је кроз то и некако ближа
време по истеку којег нешто бива; уп. за, након, после: доћи, оздравити, престати итд. ~ два дана.
време за које се нешто догађа, у које, током којег нешто бива; уп. за (с ген.), у: ~ ово време.
однос бројиоца и имениоца, дељење: х ~ у.
Напомене
именице или заменице кад се означава:
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.