котрљати

покретати, помицати (обично нешто округло, обло) обрћући, окрећући, ваљајући, котурати: ~ буре.

носити са собом, потискивати, обично нешто што се обрће или преврће (најчешће о води или ветру као субјекту). – Ветар котрља пластке сена. Вода изливена по друму котрља песак.

Ветар котрља пластке сена

(обично у пеј. значењу) изговарати, производити (гласове, речи), говорити: ~ гласове, ~ празне речи.

помицати се, покретати се окрећући се, обрћући се, котурати се; ваљати се. – Котрља се камење. Дете се котрља низ брдо.

Котрља се камење

кретати се, ићи, одмицати (о превозним средствима, обично о колима). – Кола се котрљају улицом.

Кола се котрљају улицом

кретати се у маси комешајући се, гомилајући се и сл. (о облацима); надирати (о таласима или води уопште). – Котрљаху се мутни, големи облаци. Валови се котрљају.

Котрљаху се мутни, големи облаци

сливати се у капима, цурити (обично о сузама). – Крупна суза котрља му се низ образ.

Крупна суза котрља му се низ образ

кретати се низбрдо, спуштати се. – Котрљамо се у долину.

Котрљамо се у долину

ширити се, одјекивати, разносити се (о звуку). – Глас му се шупље котрљао по дворани.

Глас му се шупље котрљао по дворани

одвијати се, тећи (о животу, појавама и др.). – Све се то тако окретало и котрљало из дана у дан.

Све се то тако окретало и котрљало из дана у дан

(кроз живот, по овоме свету) живети, проживљавати разне ствари. • ~ се низбрдо губити моћ, пропадати. ~ се од смеха в. ваљати се од смеха (под ваљати).