окончање, престанак трајања нечега, свршетак, завршетак, конац: ~ године, ~ рата. б. престанак, завршетак живота, смрт. – Старцу се приближио крај. в. (обично с везн. „и", „па") у узвичном значењу: свршено, готово. – Тако је, и крај! • родни ~ место где се неко родио и одрастао, завичај. стари ~ 1) ранија домовина (за исељенике или њихову децу). 2) место ранијег живљења, становања. • без краја и конца врло дуго, бескрајно, непрестано, непрекидно. – Меље без краја и конца. где (куд) би ми (нам и сл.) био ~ било би ми (нам и сл.) много боље, био бих (били бисмо и сл.) у много бољем положају, у бољој ситуацији, успео бих (успели бисмо и сл.) (уколико би били испуњени одређени услови). – Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише. доћи крају свршити се, завршити се, окончати се. – Школски одмор је врло брзо дошао крају. изаћи/изићи (излазити) на крај 1) (с нечим) в. саставити (састављати) крај с крајем. 2) (с неким) постићи (постизати) успех (у контакту, преговорима, борби, животу и др. с неким). – Са женама никако није могао изићи на крај. извући (извлачити) дебљи/тањи (краћи) крај проћи (пролазити) лоше, рђаво. (ис)терати, (от)ићи или сл. до краја не одуста(ја)ти од нечега, наставити (настављати) нешто док се не заврши, до завршетка, завршити (завршавати) (понекад без обзира на цену, одн. последице). на крај света негде врло далеко: отићи на крај света. на крају (концу) крајева (на крају краја, на крају конца и сл.) 1) на самом крају, напослетку. – Мишка је лутао по селу неколико сати... На крају крајева један коњаник рече му да је штаб био у селу. 2) у крајњем случају, у крајњој инстанци. – То је, на крају крајева, и била његова дужност. нема (није било и сл.) (ни) краја ни конца траје (трајало је и сл.) врло дуго, не завршава се (није се завршило и сл.) никако. не моћи ухватити (некоме, нечему) (ни) краја (ни конца) не моћи схватити, разумети (некога, нешто). није ми (му и сл.) (било) ни на крај памети нисам (није и сл.) ни помислио. – Није ми (било) ни на крај памети да се шалим. од краја до конца (казати, испричати и сл.) од почетка до краја све, у потпуности (казати, испричати и сл.). окренути дебљи крај поступити строже, предузети оштрије мере. – Е, па кад неће лепим, окренућемо дебљи крај. окренути други крај променити понашање, почети друкчије поступати, друкчије се понашати и сл. почети са (од) дебљег (са (од) тањег) краја почети казивање с оним што је главно, важније (одн. с оним што је споредније, небитније или издалека, околишећи). привести (приводити) крају завршити (завршавати), довршити (довршавати). – Преговори су успешно приведени крају. саставити (састављати), (за)вез(ив)ати, ухватити (хватати) и сл. крај с крајем ускладити (усклађивати) животне потребе с материјалним могућностима, наштезати (с новцем). – Једва везујемо крај с крајем. Плата мала, никад крај с крајем да саставиш. с краја на крај 1) од почетка до краја, завршетка. 2) од једне до друге стране, целом дужином, целим простором. с (из) првога краја (у први крај) испрва, с почетка, у почетку. стати на (у) крај (некоме, нечему) спречити, онемогућити (некога, нешто): ~ лоповима, ~ злу. учинити крај (нечему) завршити, докрајчити, прекинути (нешто).

Старцу се приближио крај

Тако је, и крај! • родни ~ место где се неко родио и одрастао, завичај

Меље без краја и конца

Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише

Школски одмор је врло брзо дошао крају

Са женама никако није могао изићи на крај

Мишка је лутао по селу неколико сати

То је, на крају крајева, и била његова дужност

Није ми (било) ни на крај памети да се шалим

Е, па кад неће лепим, окренућемо дебљи крај

Преговори су успешно приведени крају

Једва везујемо крај с крајем