највиши степен нечега, врхунац, максимум; претераност, екстремност. – Социјални инстинкти могу у човеку да се развију до такве крајности да човек жртвује себе за друге. Крајности треба избегавати.

Социјални инстинкти могу у човеку да се развију до такве крајности да човек жртвује себе за друге

оно што је сасвим различито, потпуно супротно нечему, супротност. – Рим је град који је постао симбол јединства чудних крајности: световне и духовне власти, моћи и ропства, раскоши и беде. • до крајности потпуно, сасвим, у највећој (могућој) мери: поштен до крајности. друга ~ оно што је сасвим супротно нечему ранијем, претходном. – Отац Руфим грчи лице у осмијех па прелази у другу крајност. ићи из крајности у крајност потпуно мењати расположења, начин понашања, одн. поступања, схватања и др. ићи (отићи) и сл. у крајност претер(ив)ати, преврши(ва)ти. – Прекореваш себе што си у борби са људима ишао у крајност.

Рим је град који је постао симбол јединства чудних крајности: световне и духовне власти, моћи и ропства, раскоши и беде

Отац Руфим грчи лице у осмијех па прелази у другу крајност

Прекореваш себе што си у борби са људима ишао у крајност