Значење и употреба
Како се реч користи
1.
имовинско-правни однос између зајмодавца, повериоца и дужника, у којем зајмодавац уступа свој новац, робу или неку другу вредност на одређено време или на одложено плаћање и уз уговорену накнаду, камату (понекад и уз неке друге услове); новац, позајмица која се узима на такав начин: дугорочни ~, краткорочни ~, купити на ~; банкарски ~, потрошачки ~, трговински ~, хипотекарни ~.
2.а.
трговачко или банкарско поверење које се заснива на платежној способности: имати кредит у пословном свету.
2.б.
углед, поверење, уважавање, кредибилитет.
3.
(обично у мн.) фин. свота, сума предвиђена државним буџетом за одређене сврхе.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.