Значење и употреба
Како се реч користи
мин. врста камена, минерал стакластог сјаја и велике тврдоће (SiO₂), кварц. б. (зб. кремење с) комад тог минерала који се употребљава да се трењем или ударом произведе варница (како би се запалио труд, упаљач у старинским пушкама, петролеј или плин из упаљача за цигарете и сл.).
а. онај који је чврст, отпоран, јак; окретна, обресита, чила, вредна, ватрена особа. б. непоколебљива, несаломива особа, особа чврстог, постојаног карактера.
у атрибутској служби) чврст, отпоран, јак, постојан, издржљив; окретан, чио, вредан: ~ стена, ~ војник; ~ девојка, ~ дете. • здрав као ~ сасвим, потпуно здрав. кремен-камен 1) в. кремен (1): тврд као кремен-камен. 2) в. кремен (2 и 3). – Био си раније кремен-камен. Ваљани момци кремен-камен.
Био си раније кремен-камен