поћи; упутити се. – Воз је кренуо. ~ у град, ~ у продавницу. б. дићи се, устати, поћи (на некога, против некога). – Све кренуло на нас.

Воз је кренуо

Све кренуло на нас

снажно потећи, надоћи (о води река и потока). б. почети расти, почети истеривати нове изданке (о биљкама). в. почети нарастати и бујати (о киселом тесту, хлебу); почети превирати (о вину). г. добити повољан ток, почети се повољно развијати; уопште добити неки обрт, почети се развијати у одређеном правцу. – Трговина је кренула. ~ набоље, ~ наопако.

Трговина је кренула

почети, започети, отпочети: ~ ни од чега, ~ од нуле. б. отпочети с излажењем, појавити се, настати (о новинама, часопису и сл.).

приступити остварењу нечега, предузети нешто, решити (се): ~ у акцију. б. (у конструкцији с инф. или „да" + през.) стати (чинити нешто), почети. – Врбаци беху већ кренули да пупе.

Врбаци беху већ кренули да пупе

поћи с неким усмеравајући му правац кретања, повести (обично више људи, групу); потерати, погнати (животиње). – Он крену групу ка селу. Крене овце. б. истерати, покренути (дивљач) из лога, гнезда, заклона, истерати, потерати (дивљач) на чистину (у лову): ~ зеца, ~ медведа. в. приморати, принудити (некога) да напусти кућу, имање, завичај и сл., оберати. г. преместити с једног радног места на друго; сменити, уклонити (с положаја, са дужности).

Он крену групу ка селу