крепим јек. кријепити, кријепим несвр. [гл. им. крепљење јек. кријепљење с] а. чинити крепким, давати снагу, снажити, јачати; обнављати снагу, окрепљивати. – Сан и храна престадоше да је крепе. б. уливати снагу, вољу, наду, бодрити. – Крепила га је силна жеља да још једном види жену и децу. ■ ~ се (нечим) обнављати своју снагу, кондицију, виталност, окрепљивати се; бодрити се: ~ се чашицом вина; ~ се надом, ~ се успоменама.

Сан и храна престадоше да је крепе

Крепила га је силна жеља да још једном види жену и децу