ломити а. разбијати у комаде, крхати: ~ стакло. б. преламати (гране и сл.). в. кидати, откидати (нар. клипове кукуруза са стабљике).

а. савлађивати, надјачавати, ломити, сламати (нар. нечији отпор); уништавати, сатирати, сламати (нечију вољу, карактер и сл.). б. газити, не поштовати (законске одредбе, устаљена правила, заклетву и сл.).

допуном: прсте, руке) пресавијати, савијати (прсте, руке, обично уз пуцкетање у зглобовима) од нервозе, неспокојства, очајања и сл.

просецати, крчити (нар. пут, стазу, пролаз и сл.); сећи (таласе); парати (небо).

у импер., с допуном: врат, шију) разг. одлази, губи се; иди и ради шта знаш и сл. ■ ~ се 1. а. разбијати се, крхати се, ломити се. б. фиг. постајати слабији, губити се, слабити (о нечијој вољи, гласу и сл.). 2. а. ломатати се; потуцати се. б. фиг. мучити се тражећи излаз из неке ситуације; мучити се двоумећи се између могућих одлука, решења, колебати се, ломити се. 3. фиг. претерано се трудити, сатирати се (око некога, нечега). 4. а. изводити жустре и одсечне покрете телом или деловима тела, извијати се, увијати се. б. савијати се, пресавијати се, гибати се (од злата, украса и сл.).