Значење и употреба
Како се реч користи
прогласити, проглашавати некога за краља или цара свечаним обредом стављања круне на његову главу као знак владарског достојанства и моћи, устоличити, устоличавати. – Стефана је крунисао за цара патријарх Јоаникије.
Стефана је крунисао за цара патријарх Јоаникије
ставити, стављати некоме венац на главу као знак славе, признања, награде и др. за учињена дела.
наградити, награђивати (за нешто).
уоквир(ив)ати, овенча(ва)ти. – Коса јој је крунисала лице.
Коса јој је крунисала лице
украсити, украшавати, улепша(ва)ти. – Жели да своју уметност крунише њеном лепотом.
Жели да своју уметност крунише њеном лепотом
(на)чинити (собом или нечим) врх (чега), завршити, завршавати врх нечега. – Црква у Жичи крунисана је великим кубетом.
Црква у Жичи крунисана је великим кубетом
а. завршити, завршавати (нешто) врло успешно, изванредно; достићи, достизати (нешто) у највишем степену, у највећој мери: ~ (своју) каријеру. – Дивљи смех дружине круниса ову дрскост. б. (са допуном: „победом", „успехом") завршити, завршавати се врло успешно, победоносно.
Дивљи смех дружине круниса ову дрскост
обивати проглашен за краља, одн. цара, устоличити се, устоличавати се.
а. завршити се, завршавати се, окончати се, окончавати се врло успешно, изванредно, победоносно, врло повољно. б. прославити се, прослављавати се нечим.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.