Значење и употреба
Како се реч користи
прогласити, проглашавати некога за краља или цара свечаним обредом стављања круне на његову главу као знак владарског достојанства и моћи, устоличити, устоличавати. – Стефана је крунисао за цара патријарх Јоаникије. б. ставити, стављати некоме венац на главу као знак славе, признања, награде и др. за учињена дела. в. фиг. наградити, награђивати (за нешто). г. фиг. уоквир(ив)ати, овенча(ва)ти. – Коса јој је крунисала лице. д. фиг. украсити, украшавати, улепша(ва)ти. – Жели да своју уметност крунише њеном лепотом. ђ. фиг. (на)чинити (собом или нечим) врх (чега), завршити, завршавати врх нечега. – Црква у Жичи крунисана је великим кубетом.
Стефана је крунисао за цара патријарх Јоаникије
Коса јој је крунисала лице
Жели да своју уметност крунише њеном лепотом
Црква у Жичи крунисана је великим кубетом
а. завршити, завршавати (нешто) врло успешно, изванредно; достићи, достизати (нешто) у највишем степену, у највећој мери: ~ (своју) каријеру. – Дивљи смех дружине круниса ову дрскост. б. (са допуном: „победом", „успехом") завршити, завршавати се врло успешно, победоносно. ■ ~ се 1. обивати проглашен за краља, одн. цара, устоличити се, устоличавати се. 2. фиг. а. завршити се, завршавати се, окончати се, окончавати се врло успешно, изванредно, победоносно, врло повољно. б. прославити се, прослављавати се нечим.
Дивљи смех дружине круниса ову дрскост