Значење и употреба
Како се реч користи
који се састоји од већег броја једнообразних, истоврсних честица, делова; крупнозрн: ~ брашно, крупне капи (кише), ~ песак, ~ снег; ~ грожђе, ~ кукуруз.
који је великог обима: ~ дебло.
који је великих димензија, велики; велики и висок: кит је најкрупнија животиња; ~ гора (шума).
који је великих, широких костију, физички изразито развијен (нар. човек).
згачак, велики: грабити крупним корацима.
који се састоји од великог броја, који се истиче бројношћу, велики: крупне јединице.
који је великих размера, који сачињава велики комплекс, развијен: крупна индустрија.
који располаже великим материјалним средствима, имућан, богат: крупни земљопоседници, крупни капиталисти, крупни поседници.
знаменит, значајан; врло угледан: једна од најкрупнијих личности у историји; крупна господа.
који се налази на високом друштвеном или државном положају; врло утицајан: ~ зверка, ~ риба.
који је од значаја, важности, значајан, важан: ~ (државно, политичко) питање.
који се истиче великим степеном нечега; који се истиче интензитетом, јачином и сл., врло велики: крупни губици, ~ мана; добити крупне батине.
громак, снажан, врло јак (акустички); низак, дубок (о гласу).
који оставља снажан утисак, који делује снажно, упечатљив, изражајан: понесени крупним речима о слободи и напретку.
увредљив, груб: ~ шала. • крупни план филм. истакнуто, гледаоцу приближено лице једног или два глумца или неки други детаљ (без декора и позадине) у филмском кадру.
Напомене
одр. крупни; комп. крупнији
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.