Значење и употреба
Како се реч користи
који се не може (уопште или лако) гњечити, месити, савија)ти, (ис)кривити и сл., чврст, тврд, нееластичан, несавитљив: ~ железо, круте шипке. б. физ. чврст (о агрегатном стању материје): прећи, прелазити у круто стање. в. који је учињен тврдим, чврстим, који чврсто стоји, укрућен (обично о нечему што је иначе, по физичким својствима меко, савитљиво): ~ оковратник.
који је делимично или потпуно изгубио гипкост, тешко покретљив, тешко савитљив, укочен: ~ врат, нога ~ у колену, ~ у леђима. б. који је без мекоће, тврд (у кораку, кретњама и сл.); укочен (у држању). в. непокретљив, статичан: ~ одбрана, ~ фронт.
а. који се одликује слепим, формалистичким придржавањем, одн. примењивањем одређених прописа, правила, обичаја, метода и др.; уп. формалистички и шаблонски: ~ бирократија, крути милитаризам, ~ примена (нечега), ~ тумачење. б. строго утврђен, одређен до детаља, у свим појединостима; који се тешко мења: ~ дисциплина; крути закони. в. који се слепо, формалистички, некритички придржава нечега, загрижен, загрт; тврдоглаво доследан, непопустљив (у свом ставу, држању и др.), упоран; непоправљив, окорео, тврдокоран (о човеку). г. скучен, ограничен, укалупљен (о памети, разуму).
морално снажан, постојан, чврст, несаломљив; поносан, пркосан (о човеку).
који се према некоме, нечему држи строго, хладно, неприступачно; који нема или не испољава осећања, безосећајан, тврд, хладан, строг (о човеку). б. који је без милости, немилосрдан, окрутан, свиреп, суров: крути (про)гонитељи, пасти у круте руке. в. који не одаје, не показује никакво расположење, живост и сл., безизражајан; укочен: крути израз, крута лица; ~ држање.
а. неглађен, некултивисан, грубоват, сиров (о стилу, језику, ликовном изразу и сл.). б. оштар, упадљив, јак: круте боје, крута граница (нпр. између добра и зла). в. неумољив, неумитан; груб, суров; тежак, мукотрпан, јадан: крута истина, крута судбина; крута збиља, крута стварност; крути живот, крута несрећа.
врло хладан, студен, оштар, љут (о зими, мразу и сл.).